Osam i trideset

„Iskreno, nemam ja o čemu da crtam ni da pišem ako nije lično, ogoljeno moje, i negde iz mene da ide.“

Sa Markom Prokićem sreli smo se jednog petka, kasno popodne ili rano predveče, što se ispostavilo kao savršeni trenutak za razgovor. Otprilike u to vreme on završava svoj posao art direktora u agenciji McCann Beograd i uplovljava u svet ilustracija, onaj ličniji i emotivniji. Svakodnevna plovidba iz jednog u drugi svet ne predstavlja mu problem, jer, kako kaže, od podvojene ličnosti kao što je on, tako nešto može se očekivati.

„Taj drugi deo zna da počne mnogo kasnije, recimo oko ponoći, kada svi drugi idu da spavaju. Tada je mir i mogu da budem sam sa sobom. Volim Beograd noću jer je miran, nema ljudi. Čudno je tih i čudno melanholičan. Čudno je i mračan ali u pozitivnom smislu. Nudi drugačije osećanje, drugačije od onog dnevnog u kojem se guraju ljudi sa silnim problemima. Uveče je potpuno mirno i u toj melanholiji nalazim inspiraciju“

Danas se tvoje ime uzima kao sinonim za hand lettering u Srbiji. Zašto voliš tu formu?

“Svako slovo se crta pojedinačno i kao takvo je posebno i nemoguće ga je kopirati, veoma je lično. Savršeno je da prenese ono što hoću da kažem.” /elle/

1483438_594746653936991_1925336505_n973c7c10812843.560eb8336b912 1011613_525526547525669_1977656575_n 525294_585746478170342_1703150022_n 1424549_561001227311534_829436448_n9466_417789388299386_1493891519_n625504_532395466838777_499525039_n 999457_576525379092452_1932029040_n

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *