Osam i trideset, 17-26.6.2014. Kulturni centar Beograda

“Magija koju radovi ostvaruju u relaciji s publikom do koje dopru (ili na koju, jednostavno, putem naiđu), uvek je lična i partikularna. Svaka, naime, poruka koju Prokić ilustruje je, kako i sam kaže: proživljena i preživljena; svaka ilustracija je maska te poruke.

To se upravo čini jednim od ključnih elemenata u gotovo nepodnošljivoj lakoći poistovećivanja s autorovom jutarnjom mrzovoljom, eksplicitnom ili implicitnom melanholijom, osećajima nedostajanja, dosade ili bolne svesti o rutini svakodnevice. To su kratki ali sadržajni, opšti ali određeni, smešni ali istovremeno i tužni otkucaji emotivnih i racionalnih impulsa svakoga od nas. Prokić stvara galeriju najintimnijih osećaja iz svog vlastitog prostora i oni postaju ključni atom u komunikaciji sa svakim interaktivnim subjektom. Uvek je najteže nacrtati osećaj; male i velike stvari, viđene, doživljene i proživljene, reći će autor, a osim osećaja, njegova rukom crtana slova, što bi u slobodnom prevodu značila sintagma hand lettering, katkad postaju i latentna kritika nama nepoznatog nekog / nečeg. To takođe, uz apersonalnu tamnu pozadinu i tvrdoglavu uniformiranost strukture, čini Prokićev rad sasvim otvorenim pa i pomalo generičkim, što ostavlja prostora i za naše lične ispise iz naše sopstvene svakodnevice, te čini onu magiju s početka priče još intimnijom i bližom.”
Martina Bratić, kustos 50e5ab19052327.562d442f52738 d3b37f19052327.562d43d87fb2e 9448da19052327.562d4430c8b1e25866619052327.562d43d5c5fed b6353319052327.562d43b4525a214e1d419052327.562d43b47e3c2

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *