Osam i trideset, 17-26.6.2014. Kulturni centar Beograda

“Magija koju radovi ostvaruju u relaciji s publikom do koje dopru (ili na koju, jednostavno, putem naiđu), uvek je lična i partikularna. Svaka, naime, poruka koju Prokić ilustruje je, kako i sam kaže: proživljena i preživljena; svaka ilustracija je maska te poruke.

To se upravo čini jednim od ključnih elemenata u gotovo nepodnošljivoj lakoći poistovećivanja s autorovom jutarnjom mrzovoljom, eksplicitnom ili implicitnom melanholijom, osećajima nedostajanja, dosade ili bolne svesti o rutini svakodnevice. To su kratki ali sadržajni, opšti ali određeni, smešni ali istovremeno i tužni otkucaji emotivnih i racionalnih impulsa svakoga od nas. Prokić stvara galeriju najintimnijih osećaja iz svog vlastitog prostora i oni postaju ključni atom u komunikaciji sa svakim interaktivnim subjektom. Uvek je najteže nacrtati osećaj; male i velike stvari, viđene, doživljene i proživljene, reći će autor, a osim osećaja, njegova rukom crtana slova, što bi u slobodnom prevodu značila sintagma hand lettering, katkad postaju i latentna kritika nama nepoznatog nekog / nečeg. To takođe, uz apersonalnu tamnu pozadinu i tvrdoglavu uniformiranost strukture, čini Prokićev rad sasvim otvorenim pa i pomalo generičkim, što ostavlja prostora i za naše lične ispise iz naše sopstvene svakodnevice, te čini onu magiju s početka priče još intimnijom i bližom.”
Martina Bratić, kustos 50e5ab19052327.562d442f52738 d3b37f19052327.562d43d87fb2e 9448da19052327.562d4430c8b1e25866619052327.562d43d5c5fed b6353319052327.562d43b4525a214e1d419052327.562d43b47e3c2

Osam i trideset

„Iskreno, nemam ja o čemu da crtam ni da pišem ako nije lično, ogoljeno moje, i negde iz mene da ide.“

Sa Markom Prokićem sreli smo se jednog petka, kasno popodne ili rano predveče, što se ispostavilo kao savršeni trenutak za razgovor. Otprilike u to vreme on završava svoj posao art direktora u agenciji McCann Beograd i uplovljava u svet ilustracija, onaj ličniji i emotivniji. Svakodnevna plovidba iz jednog u drugi svet ne predstavlja mu problem, jer, kako kaže, od podvojene ličnosti kao što je on, tako nešto može se očekivati.

„Taj drugi deo zna da počne mnogo kasnije, recimo oko ponoći, kada svi drugi idu da spavaju. Tada je mir i mogu da budem sam sa sobom. Volim Beograd noću jer je miran, nema ljudi. Čudno je tih i čudno melanholičan. Čudno je i mračan ali u pozitivnom smislu. Nudi drugačije osećanje, drugačije od onog dnevnog u kojem se guraju ljudi sa silnim problemima. Uveče je potpuno mirno i u toj melanholiji nalazim inspiraciju“

Danas se tvoje ime uzima kao sinonim za hand lettering u Srbiji. Zašto voliš tu formu?

“Svako slovo se crta pojedinačno i kao takvo je posebno i nemoguće ga je kopirati, veoma je lično. Savršeno je da prenese ono što hoću da kažem.” /elle/

1483438_594746653936991_1925336505_n973c7c10812843.560eb8336b912 1011613_525526547525669_1977656575_n 525294_585746478170342_1703150022_n 1424549_561001227311534_829436448_n9466_417789388299386_1493891519_n625504_532395466838777_499525039_n 999457_576525379092452_1932029040_n

Beoizlog

Novu kolekciju suvenira u Beoizlogu čine radovi autora i ilustratora Marka Prokića koji predstavljaju portret srpske prestonice, zasnovan na njegovom ličnom odnosu prema Beogradu.

Majice, blokovi, torbe, magneti, maus pedovi, šolje, poslužavnici, olovke, kecelje, rukavice, fascikle, portikle i novčanici… elementi su nove kolekcije pod nazivom Portret Beograda ilustratora Marka Prokića, u prodaji u Beogradskom izlogu Kulturnog centra Beograda od ovog decembra.

Kao autor suptilnog senzibiliteta, Marko Prokić je napravio kolekciju koja je izrasla iz njegovog pre svega ličnog odnosa sa Beogradom, kroz (često skoro nemoguć) pokušaj da se nacrta osećaj. Napravljeni u međusobno skladnim tonovima i u prirodnim materijalima, mekih oblika i nenametljivog dizajna, Markovi suveniri odišu utiscima, pogledima, događajima, osećanjima i slikama Beograda, lako razumljivim i za one koji po prvi put dolaze u njega.

Sam Marko o svojoj kolekciji Portret Beograda kaže: “Najteže je uvek nacrtati osećaj; male i velike stvari, viđene, doživljene i proživljene. Dovoljno jednostavne da oni koji prvi put dolaze u Beograd odmah razumeju i prihvate, a istinite i autentične za nas koji u ovom gradu živimo. Lepu, zanimljivu, tačnu i ličnu strana jednog grada. Ovo je moj pokušaj.”   /B92.net/

5acae946280701.5607cb1636e1b04bc4849818537.5608698d8f946acfd7949818509.56086ad671eec-10e599049818505.56086c5f830ef61ecd049818503.56086a7d69f0b